Postoji mnogo opcija za zaslađivanje napitaka ili deserta a mi ćemo se sigurno pitati koja je najzdravija i
koja je najmanje štetna za zdravlje.Među tim opcijama možemo naći i med.
Med je ustvari još jedan oblik šećera.Kada govorimo o medu treba imati u vidu da je to prirodni proizvod
i da se njegove nutritivne vrednosti razlikuju od toga od koje medonosne biljke potiče.
Prva prednost meda u odnosu na šećer se oglada u ugljenim-hidratima.Kristal šećer se sastoji 100% od
saharoze, dok se med uglavnom sastoji od monasaharidnih molekula glukoze i fruktoze.Pritom, količina
fruktoze, koja je slađa od glukoze i saharoze je veća nego količina glukoze, zbog čega je med slađi od
šećera.Međutim, mana fruktoze je ta što se ona ne konvertuje u energiju tako brzo kao glukoza.Med
takođe sadrži solidan broj kvalitetnih proteina za razliku od šećera koji ih ne sadrži uopšte.Druga prednost meda u odnosu na šećer je njegov viši nivo hranjivih materija.Šećer ne sadrži nikakve vitamine i sadrži vrlo malo minerala, dok se u medu nalazi obilje vitamina, minerala i antoksidanata.
Hiljadama godina se koristio i u medincinske i u nutritivne svrhe, čak su ga i stari Egipćani i Grci smatrali
svetim proizvodom.
Da li je med zdraviji od šećera?
Nutricionisti uvek ukazuju da je najbolje ne korisititi nikakav zasladjivač u kafi ili čaju ali je vrlo
uobičajeno da se želi dodati nešto što mu daje sladak ukus.
Tada se zapitamo koja je opcija najpogodnija: med ili šećer.
Med ima iste kalorijske vrednosti kao i šećer, otprilike 4 kCal na 1g.Imajući istu količinu kalorija kao šećer, njegova potrošnja se mora regulisati pošto je kalorijski unos isti.
Zbog toga je preporučljivo koristiti ga kao zamenu za šećer ali u umerenim količinama.
Moramo napomenuti da mala količina meda zaslađuje mnogo više nego kašika šećera.Zbog toga će nam
biti potrebno manje da bismo dobili iste rezultate u desertima i napicima.
Pored toga, rafinisani šećer obezbeđuje prazne kalorije.To znači da nema hranljivih materija, vitamina i
minerala, dok med u sebi sadrži značajnu količinu istih.
Prednosti i svojstva meda
U zavisnosti od porekla meda, odnosno njegove sorte, med nudi više od 60 različitih supstanci. Ističu se
šećeri, organske kiseline (limunska, mlečna, fosforna…), vitamini (C, B1, B2, B3, B5, P…), folna kiselina,
minerali (fosfor, kalcijum, magnezijum, silicijum, gvoždje, mangan, jod, cink…), esencijalne
aminokiseline, steroli, fosfolipidi, flavonoidi, polifenoli i enzimi.
Među naistaknutijim prednostima možemo izdvojiti sledeće:
– Antibakterijski potencijal. Zbog inhibina prisutnih zajedno sa glukooksidazom, daju mu široka
baktericidna svojstva
– Jak antioksidans. Pomaže u sprečavanju razvoja bolesti srca ili imunološkog sistema
– Antiseptik i antiinflamatorno dejstvo.Zahvaljujući ovim svojstvima ograničava mogućnost
dobijanja infekcija kod otvorenih rana ili opekotina.Takođe se može korisititi za smanjenje upale
mišića
– Pospešuje varenje. Konzumacija meda olakšava metabolizam hrane, pomaže u ublažavanju
gorušice i čak podstiče pravilan crevni tranzit
– Ublažava kašalj i bol u grlu
– Hidratacija. Vlaga prisutna u medu utiče ne samo na njegovi strukturu, ukus ili boju već i
obezbeđuje hidrataciju našem telu
– Ostala svojstva. Med ima i druge prednosti kao što su poboljšanje sna, ublažavanje stresa,
smanjenje umora…